... 61 godina sa vama
Priče sa konkursa

 Piše: Said Šteta

 

-Sagni se!

-Ne mogu.

-Moreš!

-Ne mogu!

-Moraš!

-Puknut će?!

-Nek’ pukne!

- Ako će pucati onda to nije saginjanje.

-Sagni kad kažem!

-Neću!

-Saginjati se, znači ne biti čovjek.

-Nije tvoje da o tome zboriš, nego savij tu šiju, a jezičinu smotaj u brlog usta svojih, ako ti je do glave stalo. Misliš li da ćeš uspravan daleko moći stići?

-Ali oborena glava još na kraće vidi. Osim mrvu zemlje okolo stopala i što osjeća vonj skuta uplašenih.

-Ama, saginji se i ni jedne! Eto ti ćeš mi reći, meni koji sam gornji. Sagni! Zadnji put velim, ili će letjeti. 

-Neka vala! Ako je sudbine da leti, neka to bude baš glava. Ne dao Bog da mi prije glave poleti stražnjica. Biće da i takih ima! Samo onda su zamijenjeni svjetovi, k’o ne daj Bože, nebo i zemlja. 

-Sada ti velim i više jok! Saginji glavu, dok nije frcila k’o horozu kad iznenada musafiri bahnu. 

-Nemere!

-Šta bolan?

-Nemere se sageti! 

-Jednom me davno tjerao jedan drznik iz komšiluka. Bijaše koju godinu stariji, a naprđen za cijeli ljudski vijek. Kidis’o na me, da me skokljuši u tek opalom jesenjem lišću. K’o biva jači je! Cijeli se vršaj djece okupio da gledaju, a meni se vrat ne dade savit’. Jes’ ga bio pričepio u svoje koščate ruke da mi zraka zafali. Ali ga nadmudrim na izmicaju snage, dok sam još bio u hropcu ukliješten u njegovim rukama k’o zmija u procijepu od mladog jasena. Zakačim se nogom za njegovu nogu, pa povučem, i ko bi dolje sad je gore. Od tada mi se vrat plaho vrpolji. Ašićare se uzjoguni, kad god mu kakva sila kidiše. Poput mlada pastuva, sve se propinje nebesima kada ga trebam savit’. A nikad nisam par’o nebo nosom. Nikad! Vala, i da si Sultan nemere se savit’. 

-E savit’ ćeš ga, ne zvao se ja život. Savit’ i brojati mrave među stopalima.

-Jok vala! Rađe ga ocapari. Ionako savijenom ne vele glasa pustiti. A onda šta će mi glava. Da živim k’o nečiji podrepnjak. Ne umijem biti taj ljudski izrod. Ne umijem kad bi mi carske hazne otvorio i rek’o, ma!

-Ne mogu!

-Moreš!

I druge je zlato omekšalo, pa ćeš i ti nadoć’ k’o mehka takiša.

-Nego, saginji!

-Neću!

-Šuti!

-Neću!

-Da šutim i potvrđujem kako mi je sve potaman. Kako vidim do Bosfora, a sem balege na opanku ništa drugo. Da kažem kako je šutna zlatna, k’o neki? Kada im zvekne haram novac pa se zakocenu od smijeha i troškali rasporede na stotinu besposlica. Još se Bože sačuvaj, zahvaljuju Bogu k’o da  su ga krvavim znojem zaradili, a ne boravkom ispod repa. I tako svojom rukom još više harama posiju. A on niče! Niče!

-Umukni!

-Neću!

-Hoćeš, mrskorode jedan, hoćeš. 

-Neću! 

-Eto ti svilen gajtan pa ga veži. I ne treba ti plaho duljine. Moreš nakratko!  Ovo pola vijeka nisam jeo harama, da bi mi podvoljak narast’o  k’o u vola sa čevljanovske poljane. Niti sam u zlu tražio nafake! Ako si naumio, lahko će ti biti glavu odstraniti. Namalo!

Još mi je glas moja sablja britka, kojom se branim od zulumćara i nametnika, ali i onih podrepnjaka.  A nakotilo ih se k’o muha govnara, pa što više podignem glas, njih je sve više. 

 -Saginji nesretniče!

-Neću!

-I nije sreća ovo malo dunjalučkog života provesti pod tuđim repom.

-Otimaj se! Samo je vrijeme preda mnom, a pred tobom je pješčani sat. Kome li će prije dodijati?

-Biće, da mi je tako i ocu bilo propisano. Pa dogura do osamdeset tri. Još u nevakat! Isto mu govorio onaj njegov život. Još bi plaho sirota, ni majke nije zapamtio. Zime i zime bosih nogu je hodao. Kada je četrdedeset treće kao dječak odveden sa partizanima, prije srušenog mosta na Neretvi ostao je bez opanaka oputnjaša, i tako do Prozora. Bos! Pravo Švabi na cijev i opet preživio. Pa u minulom ratu opet mu gurnuše nož pod oko. U logoru bi starac, i ožiljak od noža dušmana odnese u mezar. To mu je dao njegov život. Drugi su i u onaj vakat uživali po tri penzije, kao i danas neki. Podrepnjaci!

I ja evo duram malo duže nego Ilhamija. A Dželalije su se uvijek u Bosni primale k’o zerdalije. Baci šipku u živicu ona se primi. Brže i bolje nego drača. I gore nego korov.

-Umukni, ne mogu te više slušat’...

-Znam, mnogima sam ja violina sa faličnim žicama, a gudalo pero zašiljeno. Govorim istinu i ne podvlačim se pod rep. Istina je uvijek opora. Laž se namaže k’o mlado maslo, pa sklizne u uho, istina jok. Neće!

-Još umisle da je Bog samo njihov, i da ‘vaki poput mene moraju ići na šalter i čekati, gledajući u tablu na kojoj piše „PAUZA“. A u približavanju Bogu kupuju sve bolja auta, makar k’o predsjednik, ništa manje.  Đe’š pred Boga pješke u ova moderna vremena?

U neka doba popusti me život, ne viče više „saginji“, ali pritišće, osjetim ga i u snu. Ostavi mi samo da uzimam malo veći zalogaj zraka. Ja tako nahranim vijuge u glavi i pišem. Ostalog namalo! Ali pišem!

Evo me hodim, mašio sam pola vijeka. Proviruje mi šiljato koljeno na desnoj nogavici farmerica  kroz poderotinu što nije modni detalj kao kod drugih. Proljetos, na staroj pijaci, ote mi se tlo pod nogama pa se đisio tri stepenice, a onda prostr’o k’o ćilim. Biće da je nešto virilo iz asfalta da ih podere, jer mi je poderalo i koljeno, pa sam dugo nosio ranu što je sporo zarastala. Sada ih nosim sa zakrpom, i znam da je hitnja šejtanski posao. Baš u hitnji mene šejtan najlakše zajaše pa me bode mamuzama u slabine i jaše k’o vehto kljuse. Mnogi će tako na toj zakrpi vidjeti kokuzluk pa će me popustiti. Jer kada sam god šta stekao u životu, makar i novu košulju, brižni su se pitali: Odkud mu? Ovako ću im nahraniti pakost, sebičluk, pohlepu. Njihove su oči rahat samo onda kada vide moju zakrpu na farmericama.

-Nije kokuz onaj ko nejma u džepu, niti onaj što nosi zakrpu na farmericama. Zapamti!

Kokuz je samo onaj kome je duša prazna!

Ispriča mi ovo na kahvi moj dragi prijatelj, od mene koju godinu stariji. I njemu život zna često pritiskati vrat, isto kao meni. Ali ga nije savio! Osim pred Uzvišenim, kada jedan pored drugog ispružimo neukaljane dlanove i  tražimo milost, da nas Uzvišeni Gospodar sačuva ‘vakog dunjaluka.

Detalji
Slike
Aktuelno
"Šetnja do iftara"
May 22
Zenica | Autor: Elmedin Bašić
U organizaciji Udruženja “Azimuth 135” Zenica i certificiranog turističkog i planinarskog vodiča Afana...
Abidu Jariću druga nagrada za najbolju bajramsku priču
May 22
Zenica | Autor: admin
Zenički pisac Abid Jarić, član Društva pisaca BiH, nedavno je za priču “Trkač” dobio drugu...
Smajilu Durmiševiću prva nagrada za haiku pjesmu
May 22
Zenica | Autor: admin
Na prestižnom književno-poetskom natječaju  Haiku kraj mogile, Oroslavje, Hrvatska 2018., Zeničanin Smajil...
Kroz druženje i razmjenu iskustva do zadovoljstva Stvoritelja i bolje budućnosti
May 22
Zenica | Autor: admin
U organizaciji preduzeća „Babić-Bisstours“ Zenica proteklog petka uvečer je u Hotelu...
Postim otkad znam za sebe
May 22
Zenica | Autor: admin
Svi muslimani koji poste osjete posebnu radost zbog dolaska Ramazana. Supruge i majke pripremaju ukusna jela za iftar,...