U okviru obilježavanja 21. godišnjice Univerziteta u Zenici, u organizaciji Univerziteta u Zenici i Bošnjačke zajednice kulture (BZK) „Preporod“ Zenica, u amfiteatru Metalurško-tehnološkog fakulteta, u srijedu je održan Simpozij „100 godina od rođenja akademika Kemala Kepetanovića – Zadužbina koja nas obavezuje“.
Sjećanje na velikog čovjeka
„Ovaj Simpozij ima vrijednost iz tri razloga. Prvi razlog je što je dobro da se sjećamo velikih imena iz grada Zenice koji su, na neki način, pomogli stvaranje tadašnjeg Metalurškog instituta, danas Instituta „Kemal Kapetanović“. Drugi razlog je jer je naš Institut doveden u veoma nezavidnu situaciju i on traži pomoć. Možda je ovo prilika da danas ljudi koji vole ovaj grad, koji su radili na Institutu i Željezari, mogu nam pomoći da dođemo do najboljih ideja kako pomoći Institutu. Treći razlog jeste što je ovo prilika za međusobno druženje i upoznavanje ljudi. Ovo je prilika da se otvori priča o budućnosti razvoja našeg Instituta“, rekao je prof.dr.sc. Jusuf Duraković, rektor Univerziteta u Zenici.
Predsjednik BZK „Preporod“ Zenica prof.dr. Ajdin Huseinspahić je istakao da je, između ostalog, misija BZK „Preporod“ Zenica sjećanje na velike ljude koji su Zenici ostavili veliki trag i dali veliki doprinos. Jedan o njih je svakako Kemal Kapetanović. „Njima se, dakako, možemo sasvim malo odužiti, ja bih rekao nikako, ali se treba sjetiti takvih ljudi. Uz zahvalu rektoru Durakoviću i Univerzitetu u Zenici, na suorganizaciji, poruka je da se moramo prisjećati ljudi koji su Zenici dali mnogo, bez obzira da li su oni rođeni u Zenici ili ne. S druge strane, trebamo prepoznati i ljude koji danas rade za Zenicu i žele da ambijent u Zenici, u svakom smislu, bilo politički, ekonomski, akademski, bude što bolji“, poručio je Huseinspahić.
Markantna i autoritativna ličnost
Kemal Kapetanović je rođen 13. oktobra 1921. godine u Sarajevu, a umro je 6. juna 1984. godine u Zenici. Bio je je bosanskohercegovački i jugoslovenski naučnik na polju metalurgije, inženjer, univerzitetski profesor i akademik, doktor nauka, ambasador u UN-u i zvaničnik Akademije nauka i umjenosti BiH, te umjetnik. Osnivač je Metalurškog instituta u Zenici, koji se danas zove Institut „Kemal Kapetanović” .
„Zahvalio bih se organizatoru, Univerzitetu u Zenici i BZK „Preporod“ što su se sjetili, u ovom veoma turbulentnom vremenu, kada se sve zaboravlja, da se obilježi 100. godišnjica od rođenja moga oca, da se spomene njegovo ime, šta je sve radio, kako je radio i šta je ostavio iza sebe. Mislim da je on obilježio jedno vrijeme, ne samo u Zenici, nego i šire, da je bio jedna vrlo markantna i autoritativna osoba koja se pitala na polju naučne politike, metalurgije, razvoja, na svim nivoima u našoj državi. Posebno mu je bilo značajno što je aktivan bio u BiH, jer je afirmisao BiH, sve njene narode i sva njena dobra. Na kraju krajeva, uložio je dosta truda da se ispitaju sve sirovine i da se na domaćim sirovinama napravi industrija te da imamo ovo što imamo danas“, rekao je njegov sin, dr.sc. Seid Kapetanović, dodajući da je Institut u to vrijeme bio izuzetno dominantna i jaka institucija koja je bila primjer organizacije i izvršenja aplikativnog istraživačkog rada, ne samo u BiH, nego i šire.
Umro je iznenada, u 63. godini, pred odlazak u penziju. „Jako mi je žao što nije doživio nezavisnost BiH, jer mu je to bio san“, dodao je Kapetanović.
Sadašnji direktor Instituta „Kemal Kapetanović“ doc.dr.sc. Mustafa Hadžalić je istakao da je u Institutu trenutno 74 zaposlenika, od čega pet doktora nauka i sedam magistara nauka. „Početkom godine, Institut je uradio reorganizaciju i sada ima četiri centa: Centar za metalne materijale, Centar za nemetalne materijale, Centar za okoliš i Centar za politehniku. Ti novi centri razvijaju, kao i što njihov naziv govori, specifične oblasti“, rekao je Hadžalić.
